Zlakusa

zlakusa-selo

SELO ZLAKUSA

Zlakusa je selo koje ima dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost. Privlači čistim vazduhom, očuvanom prirodom, šumama sa dobrim prinosima ukusnih pečuraka. Ovde se može uživati šetajući markiranom kružnom stazom oko Zlakuse, koja kreće od Etno parka «Terzića avlije», a spaja ribnjake, stare vodenice do vodopada na Petnici i Potpećku pećinu.

Zlakusa je poznata kao selo grnčara, jer se veliki broj domaćinstava bavi ovim starim zanatom, ne dozvoljavajući da ode u zaborav. I ne samo kupiti, već i videti na licu mesta kako se posude prave, tj. «grade» od gline pomešane sa vezivnim materijalom od mlevenog kalcita tj. «vrste».

Lončarski zanat u selu Zlakusi  upisan je na UNESCO-ovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

U jesen, kada šume dobiju zlatnu boju, kada su voćnjaci puni crvenih jabuka, kada se održava kulturno-umetnička manifestacija «Jesen u Zlakusi», grnčarska i likovna kolonija, takmičenje u spremanju tradicionalnih narodnih jela u zlakuškim loncima, dani folklora.

Terzića Avlija

U Zlakusi, u neposrednoj blizini Potpećke pećine, smešten je Etno park «Terzića avlija». Čuva tradiciju i etnološko nasleđe, narodno stvaralaštvo i zanate koji se prenose s kolena na koleno. Reč je o tipičnom seoskom domaćinstvu, koje čine dve stare srpske kuće od kojih je jedna stara sto godina, građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri vode i pokrivena starim biber crepom. U jednoj se svakodnevno boravilo, a druga je služila za prijem i smeštaj gostiju.

Istu namenu je zadržala i danas, a druga kuća je pretvorena u muzej u kome je prikupljeno sve ono što se nekada koristilo u svakodnevnom životu – od alata do dokumenata, rukopisa, starih novčanica, delova nameštaja i mnogo toga drugog.

U dvorištu su i danas očuvane ekonomske zgrade bez kojih se nekada nije moglo – mlekar, šupa, salaš i bunar dubok 12 metara sa hladnom vodom. Izgrađeni su i letnjikovci gde se možete odmoriti, a čućete i zanimljivu istoriju ovog domaćinstva.

Do Zlakuse se, inače, stiže Ibarskom magistralom, 14 kilometara od Užica.