Leto u Dragačevskom okrugu

5 razloga da ovogodišnje leto provedete baš ovde

Kad se uželite
netaknute prirode

Dragačevom se naziva zasebna brdsko planinska oblast u zapadnoj Srbiji, smeštena između požeške kotline na severozapadu, čačanske kotline na severoistoku, oblasti Kraljeva na jugoistoku i ivanjičkog kraja na jugozapadu. Izdvaja se kao mikro­geografska regija u okviru Starovlaško-raške visije, koja predstavlja deo dinarske Srbije, odnosno, niži nastavak crnogorskih brda i površi dok planine Dragačeva čine najistureniji deo Dinarida prema severoistoku.

Oblast Dragačeva se rasprostire na obroncima planina: Ovčara, Jelice, Golupca, Krstaca, Troglava i Čemerna, a pripada slivovoma reka: Bjelice, Moravice, Zapadne Morave i Tolišnice. Obuhvata prostor od 73 361 hektara, 65 ari i 35 kvadratnih metara. Ovaj prostor omeđen je sa severa tokom Zapadne Morave, od mesta sastava Đetinje, Skrapeža i Moravice pa dalje, u pravcu istoka kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru.

Granica, ide dalje, padinama Ovčara do venca planine Jelice, kojim se proteže u pravcu jugoistoka, do Kaonske reke, a odatle uzima pravac sever (severoistok-jug) jugoistok. Granica se dalje penje prema jugu na obronke Troglava i Čemerna, obuhvatajući sela Tolišnicu i Osonicu, zatim postepeno skreće prema severozapadu presecajući po sredini tok Lučke reke desne pritoke Moravice, i prostirući se paralelno sa tokom Moravice, dolazi do potoka Žirovnja. Obalom ovoga potoka granica silazi do toka Moravice koja dalje, do ušća, predstavlja zapadnu granicu Dragačeva.

Srpska tradicionalna kuhinja obuhvata riznicu ukusa i mirisa nastalu mešavinom uticaja raznih naroda koji su prolazili ovuda i živeli na ovim prostorima. Kao i u kulturi uopšte, ova fuzija različitih uticaja rezultirala je originalnošću, pa bogata srpska trpeza nudi nezaboravne ukuse koji se samo u Srbiji mogu osetiti.
Kuhinju ovog kraja karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana, za koju bi se grubo moglo reći da je kombinacija grčke, bugarske, turske i mađarske kuhinje. U njoj preovladava upotreba mesa, testa, povrća i mlečnih proizvoda.
Spremanje hrane je poseban deo naše tradicije i kulture. U srpskim selima kuhinja se nazivala još i „kuća“, a centralni deo je bilo ognjište, koje je predstavljalo važno, kultno mesto, pored koga se odigravao svakodnevni život i okupljala cela porodica.

Kako stići: To je najmanji problem, ali da pomenem da kada od Čačka krenete ka Užicu nakon 15-ak minuta nailazite na Ovčar Banju, koja se nalazi kraj Zapadne Morave u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Kablar se ne nalazi u divljem okruženju, ali i to ima svojih prednosti jer se nakon intezivnog uspona možete osvežiti u sjajnom termalnom bazenu hotela, „Kablar“, a nakon toga i dopuniti energijom nadaleko čuvenim ćevapima u somunu sa domaćim kajmakom.
Na Kablar vode mnoge staze, koje variraju od laganih pešačkih, do krajnje ozbiljnih i tehnički zahtevnih. Iz tog razloga ovde možete upražnjavati apsolutno sve, od šetnje, preko bicikliranja, do ozbiljnog penjanja. S obzirom da je Kablar stenovit i strmo odsečen prema Zapadnoj Moravi, ovde postoje i mnogi penjački smerovi i ferate, zbog čega je ova planina čest poligon svim alpinističkim odsecima u zemlji. Inače, same staze su uredno i kvalitetno obeležene.
Sjajno i pristupačno mesto, savršeno i za šetnju i za ozbiljan kondicioni trening, sa dosta sadržaja i prelepim pogledima na meandre Zapadne Morave. Buđenje u šatoru, intezivan uspon i spust, čuveni ćevapi u somunu sa domaćim kajmakom nakon opuštanja u zatvorenom termalnom bazenu – to je recept za savršen dan!
Ponosni na svoje nasleđe?
Pored prirodnih lepota, turistički potencijal Ovčarsko-kablarske klisure predstavlja i veliki broj pravoslavnih manastira okruženih šumama, vodom i stenama. Zbog postojanja deset manastira i dva sveta mesta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, ona je poznata i kao „Srpska Sveta Gora“.

srpska kuhinja

Srpska tradicionalna kuhinja obuhvata riznicu ukusa i mirisa nastalu mešavinom uticaja raznih naroda koji su prolazili ovuda i živeli na ovim prostorima. Kao i u kulturi uopšte, ova fuzija različitih uticaja rezultirala je originalnošću, pa bogata srpska trpeza nudi nezaboravne ukuse koji se samo u Srbiji mogu osetiti.
Kuhinju ovog kraja karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana, za koju bi se grubo moglo reći da je kombinacija grčke, bugarske, turske i mađarske kuhinje. U njoj preovladava upotreba mesa, testa, povrća i mlečnih proizvoda. Spremanje hrane je poseban deo naše tradicije i kulture. U srpskim selima kuhinja se nazivala još i „kuća“, a centralni deo je bilo ognjište, koje je predstavljalo važno, kultno mesto, pored koga se odigravao svakodnevni život i okupljala cela porodica.

Kako stići: To je najmanji problem, ali da pomenem da kada od Čačka krenete ka Užicu nakon 15-ak minuta nailazite na Ovčar Banju, koja se nalazi kraj Zapadne Morave u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

Kablar se ne nalazi u divljem okruženju, ali i to ima svojih prednosti jer se nakon intezivnog uspona možete osvežiti u sjajnom termalnom bazenu hotela, „Kablar“, a nakon toga i dopuniti energijom nadaleko čuvenim ćevapima u somunu sa domaćim kajmakom.  Na Kablar vode mnoge staze, koje variraju od laganih pešačkih, do krajnje ozbiljnih i tehnički zahtevnih. Iz tog razloga ovde možete upražnjavati apsolutno sve, od šetnje, preko bicikliranja, do ozbiljnog penjanja. S obzirom da je Kablar stenovit i strmo odsečen prema Zapadnoj Moravi, ovde postoje i mnogi penjački smerovi i ferate, zbog čega je ova planina čest poligon svim alpinističkim odsecima u zemlji. Inače, same staze su uredno i kvalitetno obeležene.
Sjajno i pristupačno mesto, savršeno i za šetnju i za ozbiljan kondicioni trening, sa dosta sadržaja i prelepim pogledima na meandre Zapadne Morave. Buđenje u šatoru, intezivan uspon i spust, čuveni ćevapi u somunu sa domaćim kajmakom nakon opuštanja u zatvorenom termalnom bazenu – to je recept za savršen dan!
Ponosni na svoje nasleđe?
Pored prirodnih lepota, turistički potencijal Ovčarsko-kablarske klisure predstavlja i veliki broj pravoslavnih manastira okruženih šumama, vodom i stenama. Zbog postojanja deset manastira i dva sveta mesta u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, ona je poznata i kao „Srpska Sveta Gora“.